О школИ

Најстарији писани трагови о постојању и раду ове школе датирају на већ пожутелој хартији од 1. септембра 1947. године. Тадашњи управитељ школе, Милета Б.Брадаш, покушава на основу сиромашних докумената приказати прошлост школе.

Старе архиве школа нема, а из матице не могу се видети ни подаци о кретању наставника. Милета Брадаш тада покушава прикупити што се, наводи да ће му подаци бити због оскудице непотпуни, али истинити.

Према прикупљеним подацима тврди се да је село Брестовац насељено око 1709. године од Срба из Брестовика-села преко Дунава.Ови Срби повукли су се преко Дунава и Поњавице, која је била текућа вода, до подизања бедема на Дунаву, испред турског насиља.

Данашње село Банатски Брестовац име је добило по Брестовику из кога је живаљ избегао. Први становници Брестовца били су Срби. Доцније, за време Марије Терезије, доселиле су се Швабе из Горње Немачке, који су овде добили готове куће, земљу и стоку. Насељавање је отпочело око 1765. године. Досељеници нису могли да се прилагоде клими, те су многи због помора уплашени, напустили место и раселили се. Држава у напуштене куће насељава ислужене војнике Мађаре, Хрваате, Словаке и Чехе. Досељен је и известан број Срба из Хрватске. У то време било је Срба 1058, Румуна 37, Немаца 808, Хрвата 176, Мађара 43, Словака 62,Чеха 56, односно укупно 2240 становника.

Све народности католичке вероисповести претопиле су се у Немце. Број овог становништва се повећавао. До краја 1944. године Немаца, односно те мешавине било је тада у селу 2/3,а Срба само 1/3.

Интересантна је констатација С. Милића из 1899. године који је упоредио број српског живаља из 1898. године који износи 1284 (како каже „душа“), док је у 1899. за 9 мање (1272).

После пропасти Карађорђеве Србије дошло је доста Срба у Брестовац, те се број повећао. У почетку насељавања Срби су били населили брежуљке и острва, а доцније, притиснути новодосељеним становницима, збили се на левој обали Поњавице, где су себи подигли цркву 1849. године, четврту по реду. Прва црква била је разрушена око 1763. Досељавањем странаца. Другу су Турци за време Кочине Крајине 1788. Порушили, а село је било расељено због турског насиља.

1789. године када су Турци протерани из Баната, становништво је поново враћа на своја огњишта и поново село оживљује. Трећи пут су сами срушили малу цркву коју су подигли после бежаније.

Школу и цркву је сам народ подигао и учитеље као и свештенике сам својим средствима издржавао. Срби су имали своју школу која се налазила у црквеном дворишту, а Немци своју поред своје цркве. Претпоставља се да је црква Немаца подигнута око 1854. године.

Школске зграде у парку и у мештанском крају подигнуте су од стране општине и то она у горњем делу села, у бившем немачком делу, вероватно 1894. године, док се за ову у доњем делу села, у српском делу, зна поуздано да је подигнута 1895. године.

Утицајем бележника, ондашњег Јанковић Константина, школе су постале државне 1886. године. Од тог доба почињу Мађари да врше утицај на Србе. Тада се у школе уводи мађарски као државни језик. Ово тешко пада српском живљу које се окупља око цркве и свештеника. Учитељи нису народни људи. Спроводе мађаризацију и деци забрањују да у школама говоре матерњим језиком. Народ, који је до тада ценио школу и помагао, почиње да је мрзи. Сматрао је школу као установу за одрођавање, отуђивање. Учитеље сматра као своје непријатеље, отуда све већа присутност и приближавање свештенику, који се залаже за очување језика, имена и обележја.. У то време учитељ-управитељ је био Густав Онеди. Доцније догађаји у вези са школом и њеним радом, непознати су. Народ се не интересује за школу, а архива је изгорела.

После ослобођења 1918. године отвара се Српска Основна школа, у српском делу села, а Немачка Основна школа у немачком делу села. О раду школе у немачком крају нису сачувани никакви подаци. Све што је сачувано од заборава односи се на школу у српском крају.

У почетку постоје само четири разреда, касније се отвара и пети, тако да се Основна школа завршава петим разредом.

Од почетка рада о школи се бринуо школски Савет састављен од виђенијих људи из места.

Школу је помогао и црквени одбор, све до Другог светског рата.

У току рата рад школе је био врло нередован, јер се школа користила за болницу.

Одмах по ослобођењу школа наставља са радом са четири разреда.Обзиром да су Немци напустили село, настава се изводи само на српскохрватском језику.

Школска 1946/47. година отпочела је 6. септембра са четири учитеља и то:

– I-1, 82 ученика води Баћански Олга

– I-2, 81 ученик води Живковић Босиљка

– I и  III разред-комбиновано одељење, 76 ученика води Новаков Дивна

– четврто одељење од ученика II разреда са 71 учеником води Брадаш Косара

– пето одељење комбиновано од ученика III и  IV разреда са 77 ученика води Милета Брадаш.

Укупно има 387 ученика. Просечно на једног учитеља по 77,4 ученика. Као што се види, поред оволиког броја ученика, учитељи су улагали и велике напоре у описмењавању одраслих. Били су активни учесници и покретачи културно-забавног живота у селу. Учитељица Новаков Дивна је за свој рад и учешће у НОБИ касније и одликована Орденом II реда.

Учитељ Милета Брадаш у својим сећањима наводи „Тешкоће су велике. Највећа је невоља у томе што нема намештаја који је уништен после рата, јер је школа опустошена од Немаца-логораша, који су били смештени приликом логорисања почетком 1945. године  у школи бившег немачког дела села. Недостатак клупа и табли много омета нормалан рад наставника.“ Из овог се види колико су биле скромне жеље тадашњих учитеља, којима није било тешко иако су целог дана радили са децом, а увече на аналфабетском течају, друштвено политичком и културно – уметничком раду. То су били прегаоци, неуморни                               радници који млађој генерацији могу бити светао пример за углед.

Читав овај рад просветних радника из тога времена не можемо посматрати само кроз задатке који су имали, већ како су исте извршавали. Ево само неких података којима располажемо:

1948/49.год. описмењено је 68 ученика

1949/50.год. описмењено је 46 ученика.

Укупан број описмењених је око 400, плус велики број одраслих који су завршили продужни течај.

Народна библиотека је имала у почетку 317 књига, а касније око 1.027, док данас има 5.000 књига.

Културно-уметничко друштво, такође под руководством просветних радника осваја запажена места на смотрама,а са представом „Коштана“ 1950.год. прво место у Јужном Банату. Тада је поред поменутих у овој школи радила и Миловановић Милева која је дошла на рад у Брестовац 1947.године. Живковић Босиљка је као диригент сеоског хора освојила неколико признања у оквиру бившег среза Панчево. 

1950/51.год. описмењено је 32 омладинца.    

Брз развитак привреде у целини и нашег друштва захтевао је и захтева образоване и стручне кадрове. У том циљу доноси се Закон о обавезном осмогодишњем школовању и већ школске 1951/52.год. почиње са радом пети разред са 65 ученика и шести са 36 ученика.

1953/54.год. излази прва генерација ученика који су завршили потпуну Основну школу (осмогодишњу). По броју ученика школа достиже своју кулминацију 1961/62.год. када исту похађа 1067 ученика.

1953. год. на предлог Наставничког већа и Школског одбора отвара се и предшколска установа. Интерес је био велики тако да се морало радити у две смене.

Велики број ученика погоршавао је и онако слабе услове рада. Недостатак просторија, намештаја, наставних средстава и стручног наставног кадра је велики. Углавном учитељи раде у свим разредима и то сви у две смене. Чак су ангажовани и пензионери како би се број ученика у одељењима смањио, свео на око 40, што је у то време било малтене нормално.

Рад у слободним активностима ученика био је веома плодан. Ђачка задруга, искључиво од својих средстава набавља телевизор, комплетну фото лабораторију, мопед и мањи део наставних средстава. Повезаност школе са задругом је велики. Тада у школи ради 12 секција.

Од 1961/62.год. побољшава се структура наставног кадра.

Просторије за рад су проблем у овој школи све до 1971.год.

Године 1958. школа је добила назив Олга Петров. У материјалу који је сачуван, не види се чији је предлог био да школа добије баш то име. Из истог материјала се види да школа тада има преко 800 ученика. Тада школа постиже солидне успехе, али на овој свечаности даје се обећање да ће школа инспиришући се примерима великана, а у првом реду примером Олге Петров, радити на васпитању младе генерације са још већим еланом, за изградњу срећније и боље будућности.

Почетком фебруара месеца 1971. год. село добија нову школску зграду која потпуно одговара свим захтевима, потпуно нов намештај, просторије за кабинете (7) и  12 учионица. Око зграде уређује се парк у површини од 1 хектара. Сва улагања у овај објекат износе око 7.500.000 нових динара. Старе школске зграде се предају Месној заједници, осим зграде забавишта које још и сада ради у неодговарајућим условима. У новој школској згради је и кујна као и просторија за продужени боравак деце.

У мају месецу 1975.год. у школском дворишту изграђен је спортски полигон, игралиште за мали фудбал, кошарку и одбојку. У исто време завршене су и бетонске стазе тако да је исте године одржано општинско такмичење из саобраћаја. Наша школа је заузела осмо место.

Имајући у виду да су Основне школе у Вршцу, Банатском Брестовцу, Баранди и Падинској Скели које носе име народног хероја Олге Петров, саставни део економских, културних, самоуправних средина у којима развијају своју друштвену делатност, да имају исте проблеме, да кроз све облике живота и рада афирмишу братство и јединство народа и народности Југославије као основне тековине наше револуције и полазећи од већ достигнутог степена сарадње и настојећи да се та сарадња организовано развија и усмерава,а примењујући одредбе својих Статута, Основне школе из Вршца, Банатског Брестовца, Баранде и Падинске Скеле, које носе име народног хероја Олге Петров, усвајају Повељу о братимљењу.“

         Основна школа «Олга Петров« у Банатском Брестовцу је организована као самостална установа у оквиру које ради 14 одељења од првог до осмог разреда, две групе припремног предшколског програма и једне групе вртића.

         У школској 2023/2024. години школу похађа 240 ученика, обавезни припремни предшколски програм  похађа 29 деце и 20 деце је у вртићу при основној школи. Објекат школе представља добру основу за интезиван образовно – васпитни рад. Школа има специјализоване учионице за све наставне предмете. Нижи разреди имају своје учионице. У школи постоје и: кухиња, библиотека, зборница, канцеларија за директора, педагога, секретара и административног радника. Ученички простор је довољан по величини и постојеће просторије могу задовољити  захтеве образовно – васпитног рада и бројно стање ученика. Два кабинета су опремљена „паметним” таблама. Свака учионица има рачунар. Поред постојећег бежичног интернета, у свакој просторији постоји и зидни прикључак за кабловски интернет. Ходници, улаз и школско двориште опремљени су видео надзором.

Основна сврха ових правила је да боравак у школи буде једноставнији и
пријатнији, као и то да избегнемо понашања којима друге повређујемо, јер правила
служе да помогну људима да живе једноставније.
ОПШТА ПРАВИЛА ПОНАШАЊА:

• Строго је забрањено и кажњиво доношење у школу оруђа, оружја и пиротехничких средстава којима се могу повредити други,

• Строго је забрањено и кажњиво бацање петарди у објекту и дворишту школе,

• Строго је забрањено доношење и конзумирање алкохола, цигарета и психоактивних супстанци у објекту и дворишту школе,

• Кажњиво је свако физичко и психичко малтретирање и изазивање туча, као и учествовање у њима,

• Ученици су дужни да испољавају међусобно поштовање као и поштовање наставника, радника школе и одраслих,

• Забрањено је вређање и омаловажавање ученика на основу материјалног и социјалног статуса,

• Обавезно је поштовање ученика других нација и вероисповести,

• Старији ученици имају обавезу да штите млађе ученике и да се међусобно поштују,

• Најстроже је забрањено отимање новца и осталих ствари од ученика,

• Кажњиво је дописивање оцена и других података у школску евиденцију, као и у ђачку књижицу,

• Строго је забрањено и кажњиво уништавање школске имовине, писање по зидовима, вратима, столовима и столицама и слично,

• Забрањено је и кажњиво мобилним телефоном сликати и снимати друге ученике током боравка у школи и школском дворишту, а посебно сукобе међу ученицима,

• У школу се долази уредан и у гардероби која је примерена узрасту и ситуацији,

• У школу је забрањено долазити нашминкан, офарбан и са дугим ноктима, у краткој одећи, папучама и слично,

• Ученици би требало да развијају позитивне особине личности као што су несебичност, поштење, искреност, саосећајност…,

• Пожељно је да се књиге враћају у школску библиотеку у датом року и у стању у каквом су и позајмље,

• Ученик представља школу и када није у њеним просторијама и треба да зна да његово понашање повећава или смањује углед школе.

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА НА НАСТАВИ :

• Ученици су у обавези да у школу долазе на време, без кашњења,
• Изостанке са часова ученик или родитељ дужни су да оправдају у року од највише 8 дана,
• Ученици су обавезни да редовно похађају наставу и друге облике образовно-васпитног рада и редовно извршавају све обавезе утврђене Годишњим планом рада школе,
• Ученик има обавезу да редовно посећује наставу и да у наставном процесу буде мисаоно ангажован,
• Неприхватљиво је причање и ометање наставе,
• Час није намењен конзумирању хране и пића, за то је предвиђен одмор,
• Строго је забрањено коришћење мобилних телефона и МП3, 4 плејера и других уређаја за комуникацију и снимање у току часа,
• На часу треба пристојно да се седи, а не да се клати на столици, лежи на клупи и слично,
• Ученици који имају недовољне оцене и проблеме у савлађивању градива, требало би да долазе на допунску наставу, ради сопствене добробити.

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ЗА ВРЕМЕ ОДМОРА :

• У школу треба улазити без гурања,
• Строго је забрањено трчање по ходницима и степеништу,
• Ученици треба у реду испред учионица да чекају почетак часа, а не да седе или
• леже по ходницима,
• Испред фискултурне сале ученици су у обавези да се помере са улаза и омогуће улаз деци из вртића и њиховим родитељима,
• Строго је забрањено улажење у фискултурну салу без присуства наставника,
• Забрањено је отимање ужине и бацање остатака од ужине по ходнику и дворишту школе,
• Школски WC треба да служи својој намени, а не за окупљање ученика,
• Кажњиво је непристојно додиривање којим се вређа личност другог ученика,
• Забрањено је напуштање школског дворишта за време одмора (одлазак у продавницу, у шетњу и слично, без надзора наставника).